Jesu li volonteri čiste budale? – članak našeg programskog direktora


Jesu li volonteri čiste budale?

Prva stvar koja čoveku padne na pamet kada neko pomene „volontiranje“ na Severu je „neplaćen rad“. Možete tim ljudima pružiti koju god količinu informacija o toj temi, ali su oni ipak vrlo uporni u zaštiti svojih unapred kreiranih zabluda.

E, sada. Najveći deo nevladinog sektora na Severu zaslužuje, u svakom slučaju, etiketu „proždirača novca“, međutim, bilo bi nefer i netačno sugerisati da sve nevladine organizacije na Severu spadaju u isti koš. To vam garantujem.  

Omladinski sam radnik već 5 i po godina, radio sam sa stotinama mladih ljudi, desetinama roditelja, nastavnika, ali ne tako mnogo aktivista. Zašto je to tako?! – s pravom pitate. Zbog jednog jednostavnog razloga: nema ih mnogo! Stotine budućih aktivista, volontera, entuzijasta – nazovite ih kako vam je volja – bivaju potiskivane od njihovih zajednica; te ljude naginju da misle kako je volonterizam nešto u šta se samo ne vrlo bistri lju11222950_510301979119847_2784492478088969237_ndi upuštaju.

Ova štetna zabluda se mora neutralisati. Odmah.

Sinergija, omladinska organizacija iz Severne Kosovske Mitrovice u kojoj radim, organizovala je (ili učestvovala) brojne akcije i aktivnosti koje teže da stvore bolji grad i bolje društvo koje mladi ljudi ne bi hteli da napuste. Možda će čitalac ovih redova biti zapanjen kada sazna da više od 600 nevladinih organizacija „postoji“ na Severu. Ipak, Sinergija je trenutno jedina nevladina na Severu koja okuplja veliki broj mladih aktivista (više od 150 aktivnih članova od 12 do 20 godina). Potencijal tolike grupe je ogroman. Međutim, kako to motivišemo naše članove da budu volonteri? Za početak: govorimo im da nam njihovo mišljenje i njihovi stavovi znače – jer zaista i znače! Njihove predloge i mišljenja uključujemo u naš rad. Ovo nije bilo preveliko otkriće, zar ne? Mi pričamo našim članovima da su oni ti koji menjaju svoju zajednicu nabolje! Ono što im nikada ne govorimo jeste da bi trebalo da odustanu od svega i ponašaju se kao ostatak njihovih vršnjaka i prijatelja, čemu ih veći deo zajednice u stvari i uči. Stalno razgovaramo s njima o tome koliko je važno biti drugačiji! Ravnodušnost je upravo ono što nas je dovelo u apatiju u kojoj se sada nalaze mladi.

Nacionalna strategija za mlade i Administrativno uputstvo za volontere Kosova su dokumenta napisana na užasno lošoj kombinaciji rečnika i sintaksi srpskog, albanskog i engleskog jezika. Ta dokumenta su vrlo nejasna čak i nekome ko je stručnjak za jezike, kao što sam ja. Oba dokumenta bi trebalo da budu barem čitljiva i razumljiva onima koji žele da se informišu o toj temi. Kako bi ova dokumenta postala zaista relevantna, moraju se ponovo prevesti, a kako bi mogla biti kritikovana i revidirana. Međutim, dokumenta o kojima je reč nisu imala nikakav značaj za Sever, i čini se da će situacija biti ista i ubuduće. S druge strane, Vlada Srbije je takođe napisala Nacionalnu strategiju za mlade i Zakon i volontiranju, ali ni jedan ni drugi dokument se ne sprovode u delo na Severu, a usled trenutnih socio-političkih problema. U osnovi, nema zakona niti legislative koji bi podstakli mlade da volontiraju ili postanu aktivni članovi svojih zajednica.

U današnje vreme, omladinskim radnicima je verovatno najteže da nadahnu mlade ljude da postanu volonteri, da budu društveno aktivni. Pažnja većine mladih je raspršena mnogim nevažnim stvarima, nebitnim temama, svakodnevnim pitanjima koja ne zaslužuju njihovu pažnju. Na nama je, omladinskim radnicima, da učinimo da naš rad bude privlačan mladima. Mi moramo da budemo, uslovno rečeno, provokativni u našim istupanjima, da pokušamo da inspirišemo mlade ljude porukama i poukama koje ih teraju na razmišljanje.

Vreme je od suštinskog značaja. Omladinski radnici moraju da počnu odmah da deluju. Treba manje da ih pogađa apatija i da budu zainteresovaniji za to da okreću mlade ka tome da budu volonteri i aktivni članovi društva. Niko nije ni kazao da će to biti lako, a mi, mladi, ne možemo tek tako prokockati sopstvenu mladost, moramo je iskoristiti da bismo živeli u boljem i naprednijem okruženju. Stvar je u tome što smatram da nemamo mnogo izbora; moramo da odlučimo o sledećem pitanju: da li želimo da budemo posmatrači promena, ili akteri čiji rad rezultira promenama? Nema boljeg načina od dostizanja promena od volontiranja i omladinskog rada!

Autor je programski direktor i omladinski radnik O.E.K. Sinergija

 

 

 

Comments

comments